Intervju sa dr Maksimov Vlasovim, oftalmohirurgom sa Očne klinike FJODOROV iz Kaluge, Rusija
Katarakta je oboljenje koje se rešava samo hirurškim putem i ova operacija je najzastupljenija i najviše tehnologizovana u rukama oftalmologa. Danas je „zlatni standard“ operacije katarakte – fakoemulsifikacija. To je razaranje zamućenog sočiva uz pomoć ultrazvuka. Uz to se čitava operacija obavlja kroz mikro-otvor veličine 2 mm, kroz koji mi možemo i da razorimo zamućeno sočivo i da pacijentu implantiramo veštačko sočivo. I naravno, želeo bih da kažem, i to je veoma važno, koji su optimalni rokovi za izvođenje ove operacije. Postoje različita mišljenja kod različitih oftalmologa, u različitim mestima, ali, mi se ipak pridržavamo sledećeg. Operaciju katarakte treba raditi onda, kada pacijent već počinje da oseća probleme u vezi sa vidom. I nekakva, već stara shvatanja, da treba čekati da katarakta sazri, danas, nažalost, nisu tačna.
Zrela katarakta je katarakta kod koje pacijent već ništa ne vidi! I nama hirurzima je daleko komplikovanije da se borimo sa ovakvom kataraktom i da takvu kataraktu operišemo, nego kada se ona nalazi na prethodnom stadijumu, kada ne čekamo potpuni gubitak vida i maksimalno zamućenje sočiva. Želeo bih da kažem još i to da, operišući kataraktu u njenim početnim stadijumima, ne čekajući komplikovane situacije, mi svodimo na maksimalni minimum rizike po naše pacijente od bilo kakvih komplikacija na operacionom stolu ili u postoperativnom periodu. Uz to, mi ponekad možemo, u nekim slučajevima, da uklonimo čak i prozirno sočivo, kako bismo pacijentu pružili bolji, komforniji vid, ako to ne možemo da uradimo uz pomoć drugih tehnologija, na planu laserske korekcije. Danas postoji takav pristup ovoj operaciji, da mi hoćemo ne samo da zamenimo sočivo, nego i da postignemo maksimalan kvalitet vida za našeg pacijenta. Ponekad, nakon hirurgije, nakon zamene sočiva, mi dobijamo vid koji je najbolji i kakav pacijent nije imao nikada u toku svog života!
U svrhu ostvarenja ovog cilja raspolažemo ogromnim asotrimanom veštačkih sočiva. Ona se dele na različite grupe, ali, ako bismo hteli da ih podelimo globalno i principijelno, to su monofokalna sočiva, odnosno, sa jednim fokusom, i multifokalna sočiva, sa više fokusa.
Kada pacijentu implantiramo monofokalno sočivo, ono je, naravno, zastupljenije, češće, kao rezultat dobijamo odličan vid na daljinu, bez naočara, i pacijentu ostaje potreba za korišćenjem „plus“ naočara, kako bi mogao da čita tekst na blizinu, da radi na kompjuteru, sa sitnim fontovima.
Multifokalna sočiva omogućuju da se pacijent maksimalno oslobodi naočara. I on će videti dobro, ne samo na daljinu, nego će bez problema moći da radi i na kompjuteru, a takođe će imati i odličan fokus vida na blizinu prilikom čitanja teksta ili korišćenja telefona. Što se tiče odabira multifokalnog sočiva, nema nekih velikih ograničenja. Ako postoji prateća patologija mrežnjače, ako već postoji glaukom u poodmaklom stadijumu, kada postoji prateće oštećenje oka pored katarakte, u ovakvim slučajevima verovatno nećemo razmatrati multifokalno sočivo, jer smo svesni da prognoza u vezi sa vidom, bez obzira na to kakvo bismo sočivo odabrali, neće biti na visokom nivou. A ukoliko govorimo o pacijentu kod kog smo sigurni da ima zdravu mrežnjaču, zdrav očni nerv, u toj situaciji, bez obzira na uzrast, može da se razmatra multifokalno sočivo, koje će mu omogućiti da dobije visok kvalitet vida i visoku nezavisnost od potrebe za korišćenjem naočara za blizinu, „plus“ naočara. Na osnovu iskustva mogu da kažem da ovaj tip sočiva više odabiraju mladi pacijenti koji su radno sposobni koji aktivno svakodnevno voze automobil, rade na kompjuteru, aktivno koriste „smart“ telefone.
Posebno treba pomenuti torična sočiva. Ova sočiva nam omogućuju ne samo da ispravimo postojanje zamućenog sočiva i da ga zamenimo prozirnim, nego i da kod pacijenta korigujemo odstupanje koje se često sreće i zove se – astigmatizam. Astigmatizam je takva specifičnost rožnjače koja se sreće kod prilično velikog broja pacijenata. U zavisnosti od starosnih grupa, prema statistici, astigmatizam postoji i njegovu korekcija specijalnim sočivom je potrebna kod 15 % do 35 % pacijenata. Što je pacijent stariji, to je i veća verovatnoća da će pacijentu biti potrebno upravo specijalno torično sočivo.
Mi ovo uvek aktivno razmatramo prilikom planiranja operacije, prilikom odabira sočiva, vršimo ogroman broj ispitivanja kojima se potvrđuje postojanje astigmatizma kod datog pacijenta i uvek nastojimo da informišemo pacijenta da je ovo njegov individualan, nužan korak, to je njegovo lično sočivo. Jer, ukoliko se ignoriše ova situacija i ne postavi se individualno torično sočivo, pacijent gubi mogućnost da dobije maksimalan kvalitet vida bez naočara! Mi ćemo ukloniti kataraktu, mi ćemo ponovo uspostaviti prozirnost optičkih sredina, ali, nažalost, nećemo postići stoprocentni vid kod ovog pacijenta ukoliko mu ne bude implantirano njegovo individualno sočivo koje mu je potrebno.
I, mada ću se ponoviti, ova situacija je, nažalost, prilično česta i često se srećemo sa pacijentovim iznenađenjem, kada on po prvi put u svom životu, na pregledu, čuje za astigmatizam. Međutim, mi vrlo precizno i ciljano vršimo predoperativnu dijagnostiku, jer nastojimo da pružimo čoveku maksimalan rezultat. Maksimalan vid koji može da dobije.
Nažalost, kako pokazuje praksa u poslednjih 5 – 7 godina, problem katarakte se prilično „podmladio“. Odnosno, ovo više nije oboljenje koje je karakteristično za pacijente koji imaju 70 godina, nego dolaze i ljudi koji imaju 35, 40 godina, a ima i mlađih koji, nažalost, već imaju zamućenje sočiva. U takvim slučajevima mi preporučujemo da odaberu maksimalno finkcionalno sočivo, jer je pacijent radno sposoban, pred njim je dug život i dugo će koristiti svoj vid, zbog toga je potrebno načiniti maksimalno osmišljen korak, shvatiti da se ovakva operacija, ipak, izvodi jednom u životu i da to niko i nigde neće pristati da „popravlja“ i da menja jedan tip veštačkog sočiva drugim tipom sočiva, jer je to povezano sa nizom rizika i komplikacija na operacionom stolu.
Ali, nažalost, nesumnjivo, sva ova individualna sočiva kojima se koriguje astigmatizam, koja su multifokalna i omogućuju vid i na blizinu i na daljinu bez naočara i plaćanje za njih ide na teret pacijenta.
Mi aktivno radimo i sa pacijentima koji dolaze preko zdravstvenog osiguranja i hiljade pacijenata godišnje imaju mogućnost da se besplatno operišu, jer njihove operacije plaća Fond PIO. U ovakvim slučajevima, kada pacijenti dolaze preko Fonda, mi takođe implantiramo odlične modele sočiva. Koristimo sočiva firme ALCON, to je američka firma, ona je već dugo na oftalmološkom tržištu i veoma dobro se pokazala. Ruke svakog od naših hirurga već su implantirale hiljade ovih sočiva i ona su tokom vremena već proverena i kod nas u njih ne postoji nikakva sumnja. Ova sočiva su takođe veoma kvalitetna, ali, nažalost, ponoviću, to je monofokalno sočivo. Vid na daljinu bez naočara je dobar, za blizinu nam ostaju „plus“ naočare i, nažalost, ova sočiva ne koriguju astigmatizam, ukoliko ga pacijent ima.
Zbog toga, sve ove nijanse odabira, planiranja operacije, odabira sočiva kao prioriteta vašeg vida, mi se uvek konsultujemo pre operacije i detaljno sa pacijentom razmatramo plan našeg lečenja i one rezultate sa kojima računamo u jednom ili drugom slučaju.
Pristup u vezi sa rokovima operisanja jednog i drugog oka prilično varira. Ako pacijent ima mogućnost, mi nastojimo da jedan dan operišemo jedno oko, a sledećeg dana, nakon pregleda operisanog oka, ako vidimo da je oko mirno, da nema bilo kakvih upalnih reakcija, da je pacijent zadovoljan i srećan zbog prve operacije, onda već sledećeg dana možemo da mu predložimo i operaciju drugog oka. I to je dosta komforno, jer pacijent nije „osuđen“ na taj period tokom kojeg svakim okom vidi različito. Kada na jedno oko već vidi dobro, a drugo mu malo smeta, remeti mu život, u tom periodu on ne može korektno da odabere ni naočare. Naravno, ova varijanta hirurgije je maksimalno rehabilitujuća, jer se čovek vraća životu, uključujući i njegovo radno angažovanje. Sa druge strane, ako uzmemo neke „međurokove“, kroz nedelju dana ili kroz dve nedelje, mi nastojimo da to ne radimo, jer postoji određeni obim ispitivanja koja su dokazala da rok od jedne, dve do tri nedelje, predstavlja period tokom kojeg organizam daje maksimalnu imunu reakciju, jer, ipak, naša operacije predstavlja traumu i pacijentov organizam svakako reaguje. Zbog toga nastojimo da ne koristimo ove rokove za hirurgiju drugog oka. Klasična varijanta je operacija jednog oka, a nakon mesec, mesec i po dana – operacija drugog oka. Nema bilo kakvih posebnih indikacija u vezi sa produženjem intervala između operacija jednog i drugog oka. Ako indikacije postoje, ako postoji katarakta, naš zadatak je da maksimalno brzo rehabilitujemo pacijenta i da ga vratimo svakodnevnim životnim aktivnostima uz odličan, novi vid!
Postoperativni period, ako smo blagovremeno isplanirali operaciju, ako nismo čekali „zrelu kataraktu“, ako smo je operisali u optimalnom roku, obično, u 99 % slučajeva, protiče bez injekcija, bez bilo kakvih velikih problema, uz korišćenje nekoliko preparata u obliku kapi, a koje pacijent ukapava tokom 2 – 3 nedelje nakon operacije. Da, obavezno se ukapava antibiotik kao preventiva od infekcije, kao i nesteroidni protivupalni preparat. I ovo predstavlja klasičnu rehabilitaciju kod situacije bez komplikacija. Nažalost, ako su ljudi zapustili svoju bolest, kada su došli sa komplikacijama, u postoperativnom periodu je potrebno intenzivnije posmatranje i dodatno lečenje u vidu davanja injekcija sa preparatima pod konjunktivu, u vidu intenzivnije primene kapi tokom dužeg perioda. Sve to je, naravno, u našim i u vašim rukama, zato, dođite da rešavamo ovaj problem na vreme. Ne treba čekati momenat kada već izgubite vid. Mi imamo mogućnost da vam vratimo vid i tada, ali će, nažalost, taj put biti daleko teži i komplikovaniji i za nas i za vas!
