Očna oboljenja

Astigmatizam je anomalija refrakcije. Javlja se zbog nesаvršenosti krivine rožnjače, koja u normi ima sferičan oblik, što znači da su horizontalne i vertikalne vrednosti rožnjače prilikom prelamanja svetlosnih zraka iste.

Kod astigmatizma su prelomne sile u tim meridijanima različite, na primer, po vertikali rožnjača ima veću prelomnu moć nego po horizontali, te se javljaju nejasne, iskrivljene slike.

Astigmatizam se deli na:

• miopijski
• hipermetropijski
• i kombinovani

Postoje tri stepena astigmatizma:

1. slab – do 2 dioptrije
2. srednji – do 3 dioptrije
3. visok – 4 i više dioptrija

Lečenje

Astigmatizam se može korigovati nošenjem naočara, kontaktnih sočiva ili putem operacije. Postoji nekoliko načina hirurške korekcije astigmatizma:

• FRK (fotorefraktivna keratektomija)
• LASIK i
• FEMTOLASIK

Sve metode rade se laserom, što omogućava precizno izbavljenje od astigmatizma.

Kratkovidost ili miopija je poremećaj vida kada osoba dobro vidi predmete na bliskom rastojanju, a loše one koji su udaljeni. Kratkovidost je veoma rasprostranjena, a sreće se kako kod dece, tako i kod odraslih osoba.

Kod kratkovidih osoba je očna jabučica duža od norme i svetlosni zraci se fokusiraju ispred mrežnjače te je slika predmeta koji se posmatra nejasna, razlivena. Normalna dužina očne jabučice kod odraslog čoveka iznosi od 23 do 24 mm, a kod kratkovidih osoba ona može dostići čak 30 i više milimetara. Povećanje očne jabučice za 1 mm dovodi do uvećanja kratkovidosti za 3 dioptrije. Kod kratkovidosti slika predmeta se formira ispred mrežnjače.

Razlikuju se tri stepena kratkovidosti:

1. Slaba – do tri dioptrije
2. Srednja – od tri do šest dioptrija
3. Visoka – preko šest dioptrija

Glavnim uzrocima pojave kratkovidosti se smatraju:

• nasledna predispozicija, koja se ogleda u karakteristikama građe očne jabučice
• slaba sklera koja ne pruža potreban otpor velikom rastu očne jabučice
• preteran rad na bliskom rastojanju
• nedovoljno razvijen akomodacioni mišić oka, koji odgovara za “podešavanje” sočiva na različita rastojanja. Prenapregnutost oslabljenog mišića može da dovede do pojave kratkovidosti

Simptomi kratkovidosti

Po pravilu kratkovidost se razvija već u dečijem uzrastu, a vrlo često se otkriva tek kada dete krene u školu. Osim pogoršanja vida na daljinu, kod kratkovidosti se pogoršava vid u sumrak. Za poboljšanje vida kratkovidi ljudi nose sočiva ili naočari sa minus dioptrijom.
Ipak treba znati da nošenje naočara ili kontaktnih sočiva ne može zaustaviti rast kratkovidosti, njima se samo ispravlja fokusiranje. Ako se vid pogoršava i ako se stakla na naočarima menjaju za veće dioptrije znači da kratkovidost napreduje. Do toga dolazi zbog prevelikog rasta očne jabučice. Ovakva pojava se naziva progresivnom kratkovidošću, koja vrlo često zahteva operativno lečenje.

Progresivna kratkovidost

Progresivna kratkovidost nije bezazlena anomalija refrakcije, koju je moguće ispraviti nošenjem naočara, već bolest sa ozbiljnim posledicama. Najčešće se progresivna kratkovidost javlja kod dece u uzrastu od 7 do 15 godina. Prekomeran rast očne jabučice dovodi do toga da se “rastežu” krvni sudovi unutar oka koji “hrane” retinu. Samim tim u velikom broju slučajeva smanjuje se i oštrina vida. Retina se, slično kao zategnuto nežno platno, na određenim mestima “razilazi” i na njoj se pojavljuju rupice koje mogu dovesti do ablacije mrežnjače, a to je najteža komplikacija kratkovidosti, gde se vid znatno smanjuje i može dovesti do potpunog slepila.

Zadatak roditelja je da na vreme otkriju kod svog deteta prve simptome progresivne kratkovidosti:

• pogoršanje vida na daljinu
• zamagljenje predmeta koji je u daljini
• brzo zamaranje očiju
• diskomfort, bol u očima
• bol u potiljačnoj oblasti i slepoočnicama

Ne zaboravite da pravovremeni pregled kod oftalmologa može da spreči teške komplikacije kratkovidosti!

Dijagnostičko ispitivanje pri progresivnoj kratkovidosti

Dijagnostika kratkovidosti zahteva sledeća ispitivanja:

• provera oštrine vida na daljinu bez naočara, i sa potrebnom korekcijom
• određivanje refrakcije (prelamanja) i stepen kratkovidosti
• merenje dužine očne jabučice – ultrazvučna biometrija je veoma važno ispitivanje, jer se na osnovu praćenja biometrije može utvrditi da li očna jabučica raste ili ne
• biomikroskopija prednjeg segmenta oka
• pregled očnog dna (direktna oftalmoskopija), koja omogućava lekaru da oceni stanje makularne zone retine, krvnih sudova i vidnog živca svakog oka
• pregled periferije očnog dna (obrnuta binokularna oftalmoskopija) je potreban za rano otkrivanje distrofičnih promena na retini. Ukoliko se one otkriju treba uraditi lasersku koagulaciju retine

Ovo je opšta šema pregleda pacijenata sa kratkovidošću, ali lečenje svakog čoveka zahteva individualni prilaz. Zato, ukoliko je neophodno, oftalmolog može dodati i neka dodatna ispitivanja.

Lečenje progresivne kratkovidosti

Lekari izdvajaju dva glavna pravca lečenja progresivne kratkovidosti:

1. zaustavljanje patološkog rasta oka (operacija skleroplastike ili kolagenoplastike)
2. sprečavanje mogućih komplikacija kratkovidosti (laserska koagulacija)

Dalekovidost ili hipermetropija je poremećaj vida, pri kojem čovek loše vidi predmete kako na blizini, tako i one u daljini.

Kod dalekovidih osoba očna jabučica je kraća od norme i svetlosni zraci se fokusiraju iza mrežnjače te je slika predmeta koji se posmatra nejasna. Pri hipermetropiji slika predmeta se formira iza mrežnjače.

Razlikuju se tri stepena dalekovidosti:

1. Slaba – do 2 dioptrije
2. Srednja – od 2 do 5 dioptrija
3. Visoka – preko 5 dioptrija

U mladosti dalekovide osobe mogu da kompenzuju poremećaj refrakcije naprezanjem akomodacionog mišića, a zahvaljujući tome se pojačava prelamanje zraka u sočivu. Ali, vremenom ili pri visokom stepenu dalekovidosti taj mišić više ne može da izdrži opterećenje i pojavljuje se potreba nošenja naočara ili kontaktnih sočiva sa plus dioptrijom. Dalekovide osobe se često, i pored nošenja naočara, žale na brzo zamaranje i osećaj “preopterećenosti” očiju.

Kod dalekovidosti često dolazi do poremećaja binokularnog vida, pojavljuje se konvergentna razrokost, smanjuje se oštrina vida.

Osnovni zadaci lečenja dalekovidosti:

• Ispravljanje refrakcije oka, uz pomoć nošenja naočara ili kontaktnih sočiva
• Sprečavanje i lečenje komplikacija dalekovidosti kao sto su razrokost, poremećaj binokularnih funkcija, ambliopija (različite vrste stimulacija – laserska, magnetna, foto, elektro…)
• Ukoliko je indikovano – operacija razrokosti

Lečenje dalekovidosti

Dalekovide osobe mogu nositi naočare, kontaktna sočiva ili uraditi refraktivnu operaciju. Kao i kod kratkovidosti metode koje se koriste prilikom operacije su LASIK i FEMTO LASIK, a moguće je uraditi i operaciju hipermetropske pseudofakije, čija se suština sastoji u tome da se ukloni prirodno sočivo i umesto njega implantira veštačko, sa odgovarajućom dioptrijom.

Femto laserska korekcija vida

Femto laser je visokoefektivna i sasvim bezbolna procedura koja omogućava brzo dobijanje dobrog vida.

Osnovne razlike laserske i Femto laserske korekcije vida

Razlika nove metode korekcije Femto laserom od prethodnih je u formiranju rožnjačnog flapa.

Do nedavno se formiranje rožnjačnog flapa radilo mehaničkim putem uz pomoć mikrokeratoma, a sada se taj deo radi korišćenjem femtosekundnog lasera bez proreza na rožnjači, što znači apsolutno bezkontaktno. Takvo bezkontaktno formiranje rožnjačnog flapa u procesu Femto lasera omogućava bezopasniju korekciju dioptrija i smanjuje rizik postoperativnih komplikacija i pojave stečenog astigmatizma.

Potpuno odsustvo mehaničkog delovanja čini korekciju još bezopasnijom!

Najviša preciznost formiranja flapa, a takođe i korekcija vida najmanje invazivnom metodom omogućava operacije i kod pacijenata sa jako tankom rožnjačom, kao i kod pacijenata sa visokim stepenom kratkovidosti, dalekovidosti i astigmatizma.

Argumenti u korist Femto lasera:

• Femto laser – 100% laserska operacija, savremeni, bezopasni i bezbolni način oslobađanja od nošenja naočara ili kontaktnih sočiva
• operacija se radi bez instrumenata za sečenje (skalpela, noža, mikrokeratoma itd.)
• operacija se radi pod lokalnom narkozom (kapi za oči)
• korekcija vida: brzo, precizno, bezbolno
• već posle nekoliko sati pacijent ima dobar vid
• predvidiv rezultat
• precizniji proračun korekcije visokog stepena miopije i astigmatizma
• to je najbolji izbor za pacijente kod kojih postoji periferna distrofija retine. Period između preventivne periferne laserske koagulacije retine i Femto lasera je znatno kraći i operacija korekcije vida može da se radi već sledećeg dana
• brz oporavak i minimalan diskomfort posle operacije

Femtosekundne laserske tehnologije su trenutno u celom svetu najpriznatije i smatraju se tehnički savršenim u refrakcionoj hirurgiji kratkovidosti, dalekovidosti, astigmatizma, a takođe i u hirurgiji katarakte.

Šta je katarakta?

Očno sočivo je prozirno, ali se dešava da se ono i zamuti. Oboljenje prilikom kojeg dolazi do zamućenja sočiva naziva se katarakta.
Promene u prozirnosti sočiva sprečavaju prolazak svetlosnih zraka unutar oka i na taj način se čoveku pogoršava vid. Katarakta može da obuhvati celo sočivo ili samo jedan njegov deo.

Katarakta dovodi do bespovratnih promena u samom sočivu. Oboljenje može da se javi na jednom ili na oba oka. Razvoj katarakte nije povezan sa prevelikim vidnim naporima. Njena pojava ne znači da pacijentu preti potpuno slepilo.

Zašto se razvija katarakta?

Uzroci pojave katarakte su različiti: može da bude povreda, poremećaj ishrane tkiva oka, životna dob, dijabetes, kao i neka druga oboljenja oka (na primer glaukom).

Najčešće se katarakta javlja u procesu starenja organizma, što dovodi do povećanja debljine sočiva i njegovog zamućenja. Takve katarakte nazivaju se staračkim ili senilnim kataraktama. Mogu da se pojave već u 45 godini života. Katarakta može da se dijagnostikuje i kod dece i tada se radi o urođenoj katarakti.

Posle povrede oka zamućenje sočiva može da se pojavi u bilo kom uzrastu. Jak udarac, ubod, termička ili hemijska opekotina mogu da dovedu do pojave traumatske katarakte.

Postoji i dijabetesna katarakta koja se javlja kao komplikacija kod osoba obolelih od dijabetesa. Karakteristika je da se kod nje brzo razvijaju zamućenja sočiva na oba oka.

Simptomi katarakte

Ukoliko se katarakta nalazi na periferiji sočiva, pacijent subjektivno ne oseća nikakve promene u vidu. Što je zamućenje bliže centru sočiva to je ozbiljniji problem sa oštrinom vida.

Pacijent može da primeti da predmete iz svog okruženja ne vidi jasno, da su konture razlivene, pogotovo kada je jaka osvetljenost. Slika počinje da se dupla, često se javlja fotofobija. Jedno oko može da vidi bolje od drugog. Zenica koja obično deluje crna može da pobeli ili dobije žuti odsjaj.

Dijagnostika

Pacijent obavezno treba da se javi lekaru! Samo specijalista može da utvrdi da li postoji katarakta.
Pregled je potpuno bezbolan. Oftalmolog uz pomoć posebnih aparata pregleda oči, utvrditi tip, formu i mesto promena u sočivima.
Prilikom pregleda proverava se oštrina vida, meri intraokularni pritisak, biometrija, proverava vidno polje, radi se ultrazvučni pregled retine.

Lečenje

Jedini način lečenja katarakte je hirurško uklanjanje mutnog sočiva. Nikakve kapi, naočare, posebna dijeta ili vežbe ne mogu pacijenta izlečiti od ovog oboljenja.
Danas je metoda operacije detaljno razrađena, lekariima su na raspolaganju najsavremenije tehnologije i u većini slučajeva operacija daje pozitivan rezultat.

Pacijenti ne treba da se boje, treba da imaju poverenja u svog lekara. Posle operacije pacijent se može vratiti svom uobičajenom načinu života, može da radi, gleda televizor, čita. Na žalost, ukoliko kod pacijenta osim katarakte postoje i druga oboljenja, kao što su bolesti vidnog živca ili retine, onda je efekat operacije snižen.

Operacija

Za vreme operacije hirurg zameni mutno sočivo za kvalitetno veštačko prozirno sočivo koje nije ništa manje kvalitetno od prirodnog.
U pripremnom periodu, nekoliko dana pred operaciju radi se analiza krvi i urina, elektrokardiogram, pregled kod interniste.
Odsustvo akutnih upalnih procesa i akutizacije hroničnih bolesti su zalog uspeha predstojeće operacije.

Operacija se po pravilu radi po prijemu pacijenta u bolnicu. Ujutru se na dan operacije u oko ukapavaju kapi koje šire zenicu.
Savremene metode lokalne anestezije omogućuju da se u potpunosti isključi osećaj bola.

Operacija se radi na sledeći način: posle davanja lokalne anestezije pravi se prorez mikrohirurškim instrumentima, otvara se kapsula sočiva i uklanja mutno sočivo.
Primenjuju se najsavremenija metode operacije katarate – fakoemulsifikacija (razmekšavanje mutnog sočiva uz pomoć ultrazvučnog aparata – fakoemulsifikatora). Prorez je toliko mali da ne zahteva zašivanje.

U nekim slučajevima kada nije moguća fakoemulsifikacija katarakte, hirurg koristi druge metode uklanjanja mutnog sočiva, prilikom kojih se prorez zašiva specijalnim koncima.

Femto lasersko uklanjanje katarkte – najveće dostignuće svetske oftalmologije!

Danas femtosekundne laserske tehnologije predstavljaju najveće dostignuće svetske oftalmologije u oblasti robotizovane hirurgije očnih bolesti. To je nova tehnologija operacije katarakte laserskom preciznošću.

Laserski impuls se fokusira na tačno određenu dubinu sočiva i obezbeđuje njegovo drobljenje. Osim toga, laserska etapa je potpuno automatska, što značajno olakšava rad hirurga, skraćuje vreme hirurške intervencije i stvara bezopasnije uslove za pacijenta.

Femto lasersko uklanjanje katarakte

Ranije su se femtosekundni laseri koristili samo za lasersku korekciju vida, a danas je oblast njihove primene znatno proširena. Takvi laseri aktivno se koriste u ključnim etapama operacije katarakte.

Osnovne etape operacije koje je ranije neposredno radio hirurg sada radi femtolaserski sistem. Laser samostalno formira prorez na rožnjači, okrugli kapsuloreksis (otvaranje prednje kapsule sočiva) i drobi sočivo.

Zrak lasera fokusira se u dubinu sočiva, a da pri tome ne oštećuje rožnjaču. Posle kratkovremenog delovanja laserom zamućeno sočivo se razbija na sitne čestice. U ovoj etapi operacije ne koriste se hirurški instrumenti i na taj način smanjuje se rizik od postoperativnih komplikacija.

Sada se i u krajnje teškim slučajevima (kod glaukoma, dijabetesa, subluksacije sočiva, raznih oblika distrofije rožnjače, pri gubitku endotelijalnih ćelija rožnjače, kod različitih povreda oka) može operisati katarakta uz pomoć femtosekundnog lasera.

Prednosti laserske tehnologije

• najviši nivo preciznosti operacije
• brz postoperativni oporavak
• manje invazivno delovanje
• maksimalan kvalitet vidnih karakteristika
• brzo formiranje oštrine vida
• stabilni predvidivi rezultati

Operacija obezbeđuje brzo, bezbolno uklanjanje katarakte. Laserska energija deluje isključivo lokalno. Oko praktično nema reakciju na operaciju. Istog dana pacijent se otpušta kući. Kod kuće samostalno ukapava kapi koje lekar preporuči posle operacije.

Unikalnost laserskog sistema je u tome što omogućava hirurgiju katarakte na najvišem mogućem nivou što odgovara i pacijentima i hirurzima.

Načini uspostavljanja vida posle operacije katarate

Posle uklanjanja katarakte za uspostavljanje vida u zamenu za uklonjeno sočivo mogu se koristiti:

• naočare
• kontaktno sočivo
• veštačko sočivo (intraokularno sočivo IOS), koje se implantira u oko umesto uklonjenog sočiva

Posle uklanjanja katarakte oko postaje afakično, lišeno sočiva. To ne znači da pacijent ništa neće videti.

Implantacija intraokularnog sočiva predstavlja najefektivniju metodu korekcije vida posle uklanjanja katarakte. Ona ne samo da obezbeđuje dobru oštrinu vida, nego i uklanja potrebu za nošenjem naočara sa velikom dioptrijom i kontaktnih sočiva.

Čak i posle implantacije veštačkog sočiva oštrina vida može da ostane niska kod nekih pacijenata zbog postojanja drugih očnih oboljenja.

Intraokularna sočiva

Intraokularno sočivo se sastoji iz optičkog dela i potpornih elemenata koji ga drže u oku. Po svojim optičkim svojstima slično je prirodnom sočivu.

Postoji mnogo vrsta intraokularnoih sočiva. Osnovna su zadnjekomorna koje se stavljaju iza dužice i zenična koja se fiksiraju u zenicu. Koja vrsta sočiva više odgovara pacijentu odlučuje hirurg.

Optička jačina veštačkog intraokularnog sočiva određuje se individualno za svakog pacijenta i zavisi od anatomskih i optičkih karakteristika oka.

Osim toga, lekar uzima u obzir i vrstu posla kojom se bavi pacijent kao i socijalne uslove. Ukoliko pacijent vozi automobil, bavi se lovom, sportom, onda se odredi sočivo koje će korigovati vid na daljinu, a za čitanje će pacijentu biti potrebne naočare sa malom plus dioptrijom.

Ukoliko je profesija pacijenta takva da stalno čita, piše, veštačko sočivo se može proračunati tako da koriguje vid na blizinu, a za daljinu će pacijentu biti potrebne naočare sa malom minus dioptrijom.

U retkim slučajevima, ukoliko postoji teško propratno oboljenje oka lekar može doneti odluku o tome da nije preporučena implantacija intraokularnog sočiva.

Postoperativni period

Posle operacije pacijent se nalazi pod stalnom kontrolom oftalmologa. Isti dan se otpušta kući uz redovne dolaske na zakazane kontrole.

Prvih dana posle operacije pacijent može da ima osećaj da su predmeti iz njegovog okruženja malo razliveni. To je zbog toga što je zenica i dalje široka i što u nekim slučajevima postoje konci. Kada se suzi zenica, pacijent oseti poboljšanje vida, a nekoliko nedelja posle operacije vid će se u potpunosti uspostaviti.

U retkim slučajevima zadnja kapsula uklonjenog sočiva može da se zamuti nekoliko meseci posle operacije. Pacijent tada oseti određeno pogoršanje oštrine vida na operisanom oku. Takva pojava naziva se sekundarna katarakta. Tada nema razloga za veliku brigu, uz pomoć laserske procedure vid se uspostavlja već za nekoliko sati.

Saveti za brži oporavak

Da bi postoperativni period prošao što brže i bez komplikacija pacijentima se savetuje sledeće:

• trudite se da ne spavate na strani operisanog oka 2-3 nedelje posle operacije
• ne trljajte i ne stiskajte operisano oko
• kada se kupate trudite se da voda i sapun ne upadnu u oko, a posle kupanja ukapajte kapi za dezinfekciju u operisano oko
• koristite sunčane naočare kada ste napolju
• trudite se da operisano oko ne izlažete naglim promenama temperature prva tri meseca posle operacije, nemojte ići na bazen
• prvih mesec dana posle operacije suzdržite se od težih fizičkih poslova
• da biste podigli nešto sa poda ne naginjite se nego čučunite – prvih mesec dana nakon operacije
• kozmetiku za oči nemojte korititi mesec dana posle operacije
• nemojte voziti automobil dok se oko u potpunosti ne oporavi

MNTK “Mikrohirurgija oka” jedan je od retkih centara u Rusiji koji pruža kompleksnu neuro-oftalmološku pomoć bolesnicima kod svih oblika oboljenja vidnih živaca i vidnih puteva upotrebom najsavremenijih dijagnostičkih i terapeutskih tehnologija.

Iskustvo u lečenju obolelih sa patologijom vidnog živca je preko 20 godina, a efektivnost lečenja je na nivou najboljih svetskih centara. Iskustva u lečenju ovih oboljenja stručnjaci iz Rusije preneli su i u Specijalnu oftalmološku bolnicu “Eliksir”.

Uz korišćenje opšte prihvaćenih metoda iz svetske prakse i uz razvoj sopstvenih metoda pružamo pomoć pacijentima koji imaju sledeća oboljenja:

• delimična atrofija vidnog živca, istovremeno i nejasne etiologije
• oštećenje vidnog živca i vidnih puteva kao posledica povrede glave
• oštećenje vidnog živca i vidnih puteva kao posledica neuroinfekcije, isto tako i bazalnih i optiko-hijazmalnih arahnoiditisa
• neuritisi i atrofija vidnog živca kod postojanja demijelinizacijskih oboljenja centralnog nervnog sistema, kao što je multipla skleroza, diseminirajući encefalomijelitis
• oštećenje vidnog živca i vidnih puteva kod encefalopatija (hipoksička, toksička)
• oštećenje vidnog živca i vidnih puteva posle operacija (trepanacija lobanje) zbog povreda, tumora, subduralnog hematoma
• oštećenje vidnog živca zbog patologije krvnih sudova (discirkulatorna encefalopatija, hipertenzija, hronični verebro-vaskularni nedostatci različite geneze, stanja posle akutnih poremećaja cirkulacije u mozgu)
• oštećenje vidnog živca kod očnih oboljenja (glaukom, ishemijska optička neuropatija)

Savremene tehnologije, kao i individualni pristup lečenja svakog pacijenta dozvoljava da se pruži efektivna pomoć onim pacijentima kod kojih se lečenje smatralo bez perspektive.

Delimična atrofija vidnog živca zahteva individualan pristup, koji podrazumeva redovne kurseve specijalnog lečenja. Ukoliko je potrebno pacijentu se predlažu kompleksne metode lečenja. Individulano odabran kompleks metoda lečenja omogućava da se postojeći vid sačuva i u većini slučajeva značajno se poboljšava kvalitet života.

Retina je deo oka na kome se sakuplja informacija onih predmeta koje mi vidimo, koja se zatim preko vidnog živca prenosi u centar za vid u mozgu.

Ablacija retine je proces odvajanja retine od sudovnjače – opne u kojoj se nalaze krvni sudovi. U zdravom oku oni su tesno povezani. Ablacija retine dovodi do značajnog smanjenja vida ili do slepila. Ablacija retine se najčešće dešava nakon povreda, kod osoba koje imaju kratkovidost, kod dijabetesne retinopatije, kod distrofije retine itd.

Kod zdravog oka retina je tesno povezana sa sudovnjačom. Ukoliko se na mrežnjači pojave rupture (pukotine) tečnost iz staklastog tela prodire ispod retine i ona se odvaja od sudovnjače.

Lečenje ablacije retine je veoma teško, a uspeh u lečenju zavisi, pre svega, od veličine ablacije i vremena koje je prošlo od momenta ablacije do operacije.

Simptomi ablacije retine su:

• pojavljivanje “opne ili zavese” ispred oka. Pacijenti bezuspešno pokušavaju da je sami uklone, umivajući se ili stavljaju kapi. U takvim slučajevima odmah se treba obratiti oftalmologu, opisati promene koje su nastale i reći vreme kada su one nastale. Treba zapamtiti i reći lekaru sa koje strane se prvi put pojavila “zavesa”, pošto ona može da se poveća i zauzme celo vidno polje
• promene u vidu iskri i munja – takođe su karakteristične za ablaciju retine
• iskrivljenje posmatranih slova, predmeta, ispadanje njihovih pojedinih delova iz vidnog polja ukazuje na to da se retina počela odvajati u centru

Nekada pacijenti opažaju da im se vid malo poboljšava posle sna. To se objašnjava time što se pri horizontalnom položaju tela retina vraća na svoje mesto, a kada je čovek u vertikalnom položaju, ona se ponovo odvaja od opne krvnih sudova i defekti vida se opet javljaju.

Ablacija retine se ne može izlečiti nikakvim kapima, tabletama ili injekcijama. Jedini način da se delimično povrati vid i sačuva oko kao organ je operacija, koju je potrebno uraditi što je moguće ranije.

Kod ablacije retine izumiru nervne ćelije, čepići i štapići, i što je retina duže vremena odlubljena to strada više nervnih ćelija, te se u tim slučajevima vid ne može vratiti ni nakon operacije, pa se ona radi sa ciljem očuvanja oka kao organa.

Posebno obazrive treba da budu one osobe koje su imale ablaciju retine na jednom oku. Neophodno je da bar dva puta godišnje kontrolišu drugo oko, a ukoliko primete bilo koji neuobičajeni simptom odmah treba da obave detaljan oftalmološki pregled.

Dijabetes je jedna od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti i svake decenije broj obolelih od te bolesti se povećava. Oštećenja oka kod obolelih od dijabetesa su jedan od osnovnih uzroka slepila među stanovništvom razvijenih zemalja sveta. U skladu sa podacima Svetske organizacije za zaštitu zdravlja, među obolelima od dijebetesa svake godine se registruje preko 15 miliona slepih. Nažalost, do današnjeg dana smatra se da je prilikom ostećenja organa vida kod obolelih od dijabetesa neizbežno slepilo. Međutim, kompleksna primena operativnih i laserskih metoda lečenja omogućava da se velikom broju pacijenata sačuva vid.

Uzroci pogoršanja vida kod osoba obolelih od dijabetesa se mogu, uslovno, podeliti na 2 grupe:

• Oštećenje retine – dijabetesna retinopatija, u težim slučajevima može da dovede do ablacije (odlubljivanja) retine i oštećenja vidnog živca (dijabetesna neuropatija). Nažalost, u takvim slučajevima operacija može samo da sačuva preostale žive nervne ćelije retine i vlakna vidnog živca, tj. da sačuva postojeću oštrinu vida.
• Zamućenje sočiva i staklastog tela su veoma česta pojava kod osoba obolelih od dijabetesa. Kod zdravog oka optičke sredine, a to su sočivo i staklasto telo, su providni i oni propuštaju svetlost i prelamaju svetlosne zrake fokusirajući ih na retini. Kod osoba obolelih od dijabetesa može da dođe do zamućenja sočiva (katarakta) i da se pojave izlivi krvi u staklasto telo (hemoftalm), te se time zamućuje i staklasto telo. Hirurško lečenje koje je usmereno na vraćanje providnosti optičkih sredina, može da popravi vid.

Kako se razvija dijabetesna retinopatija?

Oštećenje retine – dijabetesna retinopatija je najozbiljnija i najčešća komplikacija dijabetesa. Ovo oboljenje može da pogodi praktično svakog bolesnika, nezavisno od tipa dijabetesa i preduzetog lečenja. Veliki značaj ima dužina trajanja dijabetesa. Ubrzanom razvoju dijabetesne retinopatije doprinosi visok nivo holesterola i šećera u krvi, hipertonija, prekomerna telesna težina, oštećenje bubrega, kao i trudnoća i porođaj.

Kod osoba obolelih od dijabetesa u organizmu se oštećuju krvni sudovi, pre svega kapilari. Upravo od povreda na kapilarima počinju promene na retini. U nekim slučajevima istanjeni zidovi kapilara pucaju i na retini se pojavljuju manji izlivi krvi – hemoragije. Najgore je to što se dijabetesna retinopatija ponekad dugo vremena ne ispoljava, ako procesi ne napadaju centralni deo mrežnjače (makulu), vid ne slabi, pacijent ne oseća da se u njegovom oku događaju neke promene i ne obraća se lekaru.

Posle kapilara stradaju krupni sudovi, između ostalog, vene. Količina i dimenzije eksudativnih žarišta i izliva krvi se povećavaju. Oštrina vida počinje da se smanjuje. Taj stadijum dijabetesne retinopatije (do pojave patoloških novoformiranih krvih sudova i ožiljaka) se naziva neproliferativni.

Vremenom se loše snabdevanje krvlju retine još više pogoršava, u zonama ishemije (nedovoljnog snabdevanja mrežnjače kiseonikom) počinju da se stvaraju novi krvni sudovi i ožiljačno tkivo (proliferativno tkivo). Ti proliferati rastu po površini mrežnjače i u dubinu staklastog tela, povlače i boraju mrežnjaču, između nabora retine se formiraju grubi ožiljci, koji na kraju mogu da dovedu i do odvajanja, odnosno ablacije retine. Ukoliko proliferativno tkivo počne da se stvara oko vidnog živca, dolazi do povrede njegovih vlakana. Vid postepeno, ali neizbežno slabi.

Dijabetesna retinopatija je propraćena patološkim izmenama staklastog tela. Izlivi krvi u staklasto telo koji nastaju periodično iz tankih, novoformiranih krvnih sudova doprinose napredovanju bolesti. Nažalost, iskustvo pokazuje da čak i najaktivnije terapeutsko lečenje ne dovodi do potpunog uklanjanja krvi iz staklastog tela. Retina nastavlja da se bora i odvaja, što neizbežno dovodi do gubitka vida. Takav stadijum dijabetesne retinopatije se naziva proliferativni. Ovaj proces može da se zaustavi jedino hirurškim putem.

Kako se leči dijabetesna retinopatija?

Za konzervativno lečenje se primenjuju različiti lekovi, koji pomažu jačanju zidova krvnih sudova, resorpciji krvi, nagomilanih masnoća i belančevina na retini, koji poboljšavaju metabolizam i snabdevanje oka krvlju. Međutim, praksa pokazuje da samo medikamenti često ne mogu da zaustave napredovanje bolesti i oni se primenjuju kao pomoćne mere.

Jedna od metoda lečenja dijabetesne retinopatije je laserska koagulacija retine. Ako se uradi na vreme, u početnim stadijumima bolesti, laserska koagulacija može dati dobar efekat.
Međutim, u većini slučajeva retinopatija produžava da napreduje, jer postoji osnov za njeno napredovanje, koji nije otklonjen, a to je dijabetes. Ukoliko i pored nekoliko kurseva panretinalne laserske koagulacije ne dođe do stabilizacije napredovanja bolesti neizbežna je operacija vitrektomije.

Za makulodistrofiju je karakteristično oštećenje središnjeg dela mrežnjače oka, makule, koja je odgovorna za vid. Oboljenje krvnih sudova nastaje usled nedovoljnog priliva krvi do mrežnjače oka. Sam bolesnik ne može uvek tačno da odredi početak oboljenja, naročito pri odličnom vidu drugog oka.

Treba biti oprezan, ako se jave sledeći simptomi: pogoršavanje vida na daljinu, zamagljenost, odsustvo oštrine, krivljenje slike,  potreba za jačim osvetljenjem prilikom čitanja.

Dijagnostički pregled organa vida treba da bude kompleksan, savremen i  veoma informativan. Da bi se ispravno odredila dijagnoza i na vreme otpočelo lečenje, sprovode se specijalne metode pregleda kao što je oftalmoskopija da bi se otkrile promene na očnom dnu, optička koherentna tomografija (OCT) za određivanje veličine edema i mere oštećenja mrežnjače. Ako je svrsishodno, izvodi se fluoroscentna angiografija da bi se odredio uzrok edema mrežnjače i da bi se izabrala taktika lečenja.

Postoje dve forme senilne makularne distrofije: suva i vlažna. Pri suvoj formi makularne distrofije u slojevima mrežnjače gomilaju se proizvodi razmene ćelija, koji snižavaju providnost tkiva. Data forma sporo napreduje, omogućujući da se godinama očuva relativno jasan vid na daljinu. Vlažna forma zahteva lečenje intravitrealnim injekcijama.

Ako izostane lečenje vlažna forma oboljenja brzo napreduje, a u mnogim slučajevima nepovratna izmena nastaje tokom godinu dana. Lek se aplikuje unutar oka direktno na oštećenu mrežnjaču. Dejstvo preparata je oko mesec-mesec ipo.

Pri senilnoj makularnoj distrofiji, naravno, za specijalistu takođe je važno da se pacijent obrati u što ranijem stadijumu u specijalizovanu kliniku da bi se obavio kompleta pregled, da bi se postavila tačna dijagnoza takođe je neophodno vreme i specijalna oprema, i, recimo, stručnjaci na raspolaganju. Da bi se postavila tačna dijagnoza i propisalo blagovremeno lečenje. Od toga će takođe zavisiti prognoza s kakvim ćete dalje vidom nastaviti da živite, šta da se očekuje, koliko će vam teško proticati ta patologija, u kojom meri će biti izgubljen vid. Obavezno treba uključiti terapeute, kardiologe, jer je to oboljenje krvnih sudova.

Mi uvek govorimo pacijentima o tome da samopregled koji se može izvoditi u kućnim uslovima Amslerovom rešetkom, redovno korišćenje antioksidansa, preparata koji poboljšavaju mikrocirkulaciju mrežnjače, a takođe i zdrav način života, prestanak pušenja, vođenje aktivnog i zdravog načina života, sve je to, naravno, ključ da se zadugo sačuva svoj dobar vid i  pozitivan duh.

Centralne distrofije retine predstavljaju glavni uzrok nepovratnog gubitka vida. Veliki deo njih čine centralne involucione distrofije ili makulodistrofije, koje su povezne sa starosnim dobom.

U faktore rizika razvoja bolesti, osim starosne dobi i opštih poremećaja cirkulacije (kao što su hipertonija, ateroskleroza, dijebetes) spadaju: nasledni faktor, prekomerna telesna težina, pušenje, povećana sunčeva radijacija, nedostatak određenih vitamina i mikroelemenata u ishrani.
Ipak, većina istraživača smatra da se u osnovi bolesti nalazi postepeni proces involucije (starenja) organizma i oka.

Centralna involuciona distrofija mrežnjače je oboljenje centralne oblasti retine ili makule (žute mrlje). Makularna oblast “zadužena” je za kvalitet centralnog vida i omogućava nam da razlikujemo i najmanje detalje predmeta, kako na blizini, tako i na daljini. Zato razvoj distrofijskog procesa u makuli dovodi do sniženja oštrine vida. Treba naglasiti da čak i u najtežim slučajevima distrofija makule ne dovodi do potpunog slepila, zato što ostane očuvan periferni deo retine, što omogućava pacijentu da se pravilno orijentiše u prostoru, ali nestaje vid na bliskom rastojanju, tako da osoba koja ima distrofiju makule ne može da čita i piše.

Postoje dva osnovna oblika distrofije makule:

• “suva” (neeksudativna) i
• “vlažna” ili eksudativna

Neeksudativne distrofije su najrasprostranjenije distrofije makule, za koje je karakteristično sporo, postepeno smanjenje vida i relativno dobra prognoza.
Eksudativni oblici su daleko opasniji i, po pravilu, ako se ne leče na vreme i neadekvatno, dolazi do brzog napredovanja procesa sa naglim pogoršanjem vida.

Treba istaći da dijagnozu bolesti i taktiku lečenja u zavisnosti od konkretne situacije može da odredi samo kvalifikovani specijalista oftalmolog. U nizu slučajeva postavljanje dijagnoze je otežano, jer centralne distrofije mrežnjače mogu da se poklapaju ili “maskiraju” nekim drugim očnim oboljenjima, kao što je, na primer, katarakta, koja ima slične subjektivne simptome. Ipak pacijenti treba da znaju da se, pri pojavi određenih simptoma kao što su iskrivljenje, udvostručenje, pojava “mrlje” ispred oka, odmah treba javiti oftalmologu.

Oprez! Pojava talasastih i iskrivljenih linija može da bude prvi znak pojave “vlažnog” oblika centralne distrofije retine.

Pacijentima koji imaju distrofiju makule treba, pored osnovnog oftalmološkog pregleda uraditi i dodatna ispitivanja u koja spadaju:

• elektrofiziološka i doplerografska ispitivanja
• kao i fluoresceinska angiografija očnog dna

Na osnovu dobijenih podataka može se utvrditi stadijum i karakter oboljenja i može da se odredi taktika lečenja, kao i prognoza funkcije vida. Jedna od najsavremenijih dijagnostičkih metoda je optička koherentna tomografija (OCT) retine, gde se dobija jasna slika novonastalih promena.

Lečenje centralne distrofije mrežnjače

Terapija medikamentima nije dovoljna da se zaustavi napredovanje bolesti. Lečenje laserom radi se kod pacijenata kod kojih promene nisu zahvatile centralni deo retine, odnosno makulu.
Najnovije usmerenje u lečenju distrofičnih promena u makuli je anti VEGF terapija. Radi se o davanju injekcija u oko i to u razmacima od mesec ili dva dana. Pre svakog davanja injekcije radi se kontrolni OCT, kako bi se uporedilo stanje pre i posle anti VEGF terapije.

Ova terapija najčešće se kombinuje sa energetskim metodama lečenja. U početnim stadijumima bolesti korisna je primena vitmina grupe A, B, E, kao i medikamenata koji poboljšavaju cirkulaciju krvi, koji jačaju krvne sudove, kao i antioksidanata. Celokupnu terapiju prepisuje oftalmolog, u zavisnosti od rezultata ispitivanja.

Kod suvih oblika distrofije makule pored medikamentozne terapije primenjuje se:

• magnetna stimulacija
• laserska stimulacija retine
• unutarvenska laserska stimulacija krvi (VLOK)
• vazorekonstruktivna operacija

Sve ove metode su usmerene na poboljšanje mikrocirkulacije krvi u oku, a samim tim i na bolju “ishranu” retine.

Kod eksudativnih i eksudativno-hemoragičnih (neovaskularnih) oblika bolesti primenjuje se:

• laserska koagulacija mrežnjače
• hirurško uklanjanje subretinalnih neovaskularnih membrana

Rožnjača je optički homogena prozirna ovojnica oka prečnika 10-12 mm, glatke površine, koja nema krvnih sudova i veoma je osetljiva. Osim zaštitne i potporne funkcije rožnjača predstavlja glavni prelamajući površinski optički sistem oka.

Oboljenja rožnjače čine oko 25% oboljenja oka i neretko predstavljaju uzročnike gubitka i sniženja vida. Oboljenja rožnjače su raznovrsna. Najčešća su upalna oboljenja rožnjače – keratitisi.

Najčešći uzroci keratitisa i keratokonjuktivitisa su virusne i bakterijske infekcije. Sniženje prozirnosti rožnjače koje dovodi do gubitka vida može biti uslovljeno mnogim uzrocima:

• opekotine i povrede oka
• keratitisi i ulkusi rožnjače
• primarne i sekundarne distrofije rožnjače
• keratokonus i keratoglobus

Takve promene i oboljenja rožnjače zahtevaju hirurško lečenje.

Keratokonus je oboljenje oka kod koga se normalan, sferičan oblik rožnjače menja i polako prelazi u konusni. Na površini oka razvija se ispupčenost, koja podseća na konus, što dovodi do postepenog slabljenja vida.

Kod koga se javlja keratokonus?

To je dosta ozbiljno oboljenje koje se u poslednje vreme dijagnostikuje sve češće i to kod mladih ljudi. Dijagnoza se obično postavlja u mladosti, a najteži stadijum oboljenje dostiže između dvadesete i tridesete godine života.

Metode lečenja keratokonusa:

• Implantacija intrastomalnih rožnjačnih segmenata
• Krosslinking rožnjače
• Keratoplastika – transplantacija donorske rožnjače uz korišćenje femtosekundnog lasera

Glaukom je hronična bolest oka, kada se povećava očni pritisak koji uništava vidni živac, te se vid smanjuje čak do slepila. Slepilo izazvano glaukomom ima nepovratan karakter pošto strada vidni živac.

Uzroci i znaci povećanja očnog pritiska

Osnovni razlog pogoršanja vida je atrofija očnog nerva, koja se javlja kao posledica povećanja očnog pritiska. Postoje dva osnovna razloga povećanja očnog pritiska:

• očna vodica unutar oka se stvara u prevelikoj količini
• poremećen je otok očne vodice iz oka kroz drenažni sistem oka usled njegovih promena

Opasnost je u tome što bolest protiče neprimetno i ljudi ne znaju da imaju glaukom sve dok se ne pojavi naglo sniženje vida. Jedan od simptoma glaukoma je povećanje očnog pritiska. To je primarni glaukom otvorenog ugla i to je upravo ona vrsta glaukoma koju pacijenti ne osećaju, te je zato veoma važno obavezno proveravati očni pritisak posle četrdesete godine života.

U nekim slučajevima, kada za to postoje nasledne predispozicije, a to znači ako su roditelji ili bliski rođaci imali glaukom ili izgubili vid zbog njega, sa pregledima treba početi daleko ranije, čak posle tridesete godine života.

Nažalost, poslednjih godina je sve više mlađih osoba obolelih od glaukoma. Glaukom se javlja i kod adolescenata i kod osoba oko trideset godina.

U savremenom tumačenju bolesti glaukom se ocenjuje kao optička neuropatija, to jest stanje kada strada vidni živac i to dovodi do njegove atrofije.
Osim povećanog očnog pritiska faktori rizika su i kratkovidost bilo kog stepena, od najmanjeg do najvećeg stepena, kardiovaskularna oboljenja, dijabetes i naravno, nasledni faktor.

Za glaukom su karakteristični sledeći simptomi:

• povišen očni pritisak
• smanjenje vidnog polja
• glaukomatozne promene u vidnom živcu
• pogoršanje vida

Glaukom ne štedi nikog. Sreće se i u najmlađem uzrastu, kada se radi o urođenom glaukomu. Kod dece treba početi sa lečenjem odmah nakon postavljanja dijagnoze, a osnovni vid lečenja je hirurški. Nakon toga se on dopunjava medikamentima i na taj način je efekat lečenja bolji, što znači da se vidne funkcije mogu duže očuvati. Za lečenje glaukoma neophodan je individualni pristup svakom pacijentu.

Savremene tendencije i savremeni pristup lečenja glaukoma naročitu pažnju posvećuju pacijentima sa hipermetropijom, jer kod njih postoji veliki rizik da dođe do povećanja intraokularnog pritiska. Takvim pacijentima predlaže se laserska iridektomija, koja sprečava zatvaranja ugla prednje komore i smanjuje opasnost akutnog napada glaukoma.

Savremeni dijagnostički aparati daju mogućnost da se bolest otkrije u najranijim fazama, pa zato obavezno treba proveravati funkciju vidnog živca, a tu informaciju dobijamo nakon ispitivanja vidnog polja i strukture vidnog živca, koju dobijamo nakon urađenog OCT-a vidnog živca. Ova dva ispitivanja, kao i ispitivanje debljine rožnjače daju nam veoma važnu informaciju o stanju vidnog živca.

Što se tiče lečenja glaukoma, ono može biti kapima, kojima se ustvari koriguje očni pritisak, može se preporučiti lečenje laserom i hirurško lečenje.

Kada se normalizuje očni pritisak, pristupa se sledećoj etapi, a to su konzervativne metode lečenja očnog nerva. Cilj konzervatnih metoda lečenja je očuvanje i strukture i funkcije vidnog živca na stadijumu na kome je dijagnostikovano oboljenje.